Ne­boj­ša Me­do­je­vić (DF) po­zvao je sve pred­u­zet­ni­ke, ko­ji že­le da ugra­de svo­je ide­je i rad u per­spek­ti­vu i raz­voj Cr­ne Go­re i osi­gu­ra­ju pro­spe­ri­tet svo­joj dje­ce da se pri­dru­že pro­te­sti­ma 27. sep­tem­bra.
– Dr­ža­va se od 2006. za­du­ži­la oko 1,7 mi­li­jar­di eura, a ni­šta od tog nov­ca ni­je oti­šlo za fi­nan­si­ra­nje do­ma­ćih pred­u­zet­nič­kih pro­je­ka­ta ko­ji bi za­po­sli­li na­šu rad­nu sna­gu, ko­ri­sti­li do­ma­će re­sur­se i pro­iz­vo­di­li ro­bu, bi­lo za sup­sti­tu­ci­ju uvo­za, bi­lo di­rekt­no za iz­voz, već su sve po­je­li i po­pi­li ili par­tij­ski pa­ra­zi­ti u bi­ro­kra­ti­ji, či­ji je broj po­ras­tao za 120 po­sto, ili je ne­sta­lo u ko­rup­ci­o­na­škim tran­sak­ci­ja­ma iz­me­đu Vla­de i taj­ku­na – na­veo je Me­do­je­vić.
On je is­ta­kao da bi vi­sok ni­vo dr­žav­nog du­ga bio odr­ži­vi­ji da je naj­ve­ći dio kre­di­ta ulo­žen u zdra­ve bi­znis ide­je do­ma­ćih pred­u­zet­ni­ka. Vla­da DF-a, ka­ko je ka­zao, pla­ni­ra te­melj­nu pro­mje­nu mo­de­la eko­nom­skog raz­vo­ja i odr­živ po­vra­tak dr­ža­ve u re­gu­li­sa­nje kon­ku­ren­ci­je na ma­lom tr­ži­štu, kao i u pro­jek­to­va­nje i po­dr­šku raz­vo­ju. Me­do­je­vić je na­ja­vio raz­bi­ja­nje mo­no­po­la, ob­ra­čun sa krup­nim šver­com, pra­njem nov­ca, iz­grad­nju efi­ka­snog si­ste­ma po­dr­ške raz­vo­ju pred­u­zet­ni­štva, ali i kon­tro­le plat­nog pro­me­ta, fi­nan­sij­skih to­ko­va i uvo­đe­nje re­da u po­slo­va­nje pri­vat­nih fir­mi. Ta­ko­đe, ka­ko je na­veo, ta par­ti­ja nu­di du­bin­sku re­for­mu pri­vred­nog za­ko­no­dav­stva i su­do­va, pro­ra­zvoj­nu po­re­sku po­li­ti­ku, jef­ti­ni­ju elek­tron­sku upra­vu, sma­nji­va­nje pro­ce­du­ra, te ra­ci­o­na­li­za­ci­ju dr­žav­ne upra­ve i po­jef­ti­nje­nje tro­ško­va dr­ža­ve, ali i ras­pro­da­ju vi­ška auto­mo­bi­la i po­slov­nih pro­sto­ra.
– DF će is­ko­ri­sti­ti sve ustav­ne, za­kon­ske, prav­ne i dru­ge me­ha­ni­zme da po­no­vo vra­ti pod dr­žav­nu kon­tro­lu EPCG, KAP, Že­lje­za­ru, Rud­ni­ke bok­si­ta i uglja, Te­le­kom i ta­ko kre­i­ra pro­fi­ta­bi­lan ru­dar­sko-me­ta­lur­ško-ener­get­ski re­pro­la­nac, ko­ji će mul­ti­pli­ci­ra­ti efek­te ra­ci­o­nal­ne i odr­ži­ve po­tro­šnje re­sur­sa i stvo­ri­ti re­al­ne pret­po­stav­ke za di­na­mi­čan raz­voj pred­u­zet­ni­štva, ko­ji će bi­ti kom­ple­men­ta­ran sa funk­ci­o­ni­sa­njem ovog je­zgra – na­veo je on.
To će, ka­ko je ka­zao, pod­ra­zu­mi­je­va­ti i da se za­dr­ži dr­žav­na kon­tro­la nad eks­plo­a­ta­ci­jom ga­sa i naf­te u cr­no­gor­skom pod­mor­ju, ka­ko bi sto­ti­ne mi­li­jar­di eura pri­rod­nog bo­gat­stva osta­ja­le u Cr­noj Go­ri. DF će raz­voj­nim i po­re­skim olak­ši­ca­ma, sub­ven­ci­ja­ma i in­far­strukt­nim ula­ga­nji­ma sti­mu­li­sa­ti raz­voj sje­ve­ra Cr­ne Go­re.
– Ob­no­va dr­vo­pre­ra­de, pro­iz­vod­nje na­mje­šta­ja, pre­ra­de vo­ća i po­vr­ća, pro­iz­vod­nja zdra­ve hra­ne, di­na­mič­na iz­grad­nja no­vih HE na Pi­vi i Ko­mar­ni­ci otvo­ri­će ne­bro­je­ne pri­li­ke do­ma­ćim i ino­stra­nim in­ve­sti­to­ri­ma da, na po­šten i tran­spa­ren­tan na­čin, do­pri­ne­su ob­no­vi i raz­vo­ju Cr­ne Go­re. Osni­va­njem raz­voj­ne ban­ke, Fon­da ri­zič­nih ulag­nja, Agro­ban­ke vla­da DF će obez­bi­je­di­ti in­sti­tu­ci­o­na­nu fi­nan­sij­sku po­dr­šku no­vom kon­cep­tu raz­vo­ja ko­ji će se ba­zi­ra­ti na ra­du, pro­iz­vod­nji i iz­vo­zu – na­veo je on.J.V.


Imo­vi­na dr­ža­ve pre­šla u ru­ke taj­ku­na

Me­do­je­vić je uka­zao da je od po­čet­ka pri­mje­ne pri­mi­tiv­nog neo­li­be­ral­nog kon­cep­ta na dje­lu bio ne­sklad iz­me­đu re­to­ri­ke Ve­se­li­na Vu­ko­ti­ća, tvor­ca neo­li­be­ral­nog kon­cep­ta u Cr­noj Go­ri i de­ka­na na UDG-u, i pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća o slo­bod­nom tr­ži­štu, li­be­ra­li­za­ci­ji, de­re­gu­la­ci­ji, mi­kro dr­ža­vi i nji­ho­vih lič­nih in­te­re­sa, gdje se vre­me­nom po­ka­za­la sklo­nost ka dr­žav­noj imo­vi­ni, kon­tro­li dr­žav­nih po­li­ti­ka, in­ter­ven­ci­ja­ma i mo­no­po­lu.
– Za­glu­šu­ju­ća bu­ka oko neo­li­be­ral­nih re­for­mi skre­nu­la je pa­žnju jav­no­sti sa glav­nog pro­ce­sa re­for­mi, pre­no­sa mo­ći kroz pre­nos svo­ji­ne, sa dr­ža­ve i dru­štva na oda­bra­ne po­je­din­ce-taj­ku­ne bli­ske vla­sti ko­ji su vre­me­nom, umje­sto dr­žav­nog mo­no­po­la, kre­i­ra­li vi­so­ko­mo­no­pol­sko i ne­tr­ži­šno okru­že­nje za­sno­va­no na spre­zi vla­sti i dr­ža­ve i no­vo­na­sta­le kla­se ka­pi­ta­li­sta, tzv. taj­ku­na – na­veo je on.
Po ri­je­či­ma Me­do­je­vi­ća, re­žim­ski taj­ku­ni i ban­ke su da­nas vla­sni­ci eko­no­mi­je i uglav­nom se ba­ve rje­ša­va­njem kom­plek­snih me­đu­sob­nih du­žnič­ko-po­vje­ri­lač­kih od­no­sa, ste­ča­je­vi­ma, sud­skim po­stup­ci­ma, a ci­je­nu pla­ća­ju ot­pu­šte­ni rad­ni­ci i bu­džet dr­ža­ve. On je is­ta­kao i da In­ve­sti­ci­o­no-raz­voj­ni fond do­dje­lju­je kre­di­te lju­di­ma bli­skim re­ži­mu za adap­ta­ci­je ka­fi­ća i re­sto­ra­na, ili za di­rekt­ne ku­po­vi­ne gla­so­va na iz­bo­ri­ma.